Industrija kablova sve više dobija na značaju kao jedan od stubova globalne energetske tranzicije ka obnovljivim izvorima energije. Kablovi, čiji je osnovni materijal bakar, ključni su za infrastrukturu vetroparkova, solarnih elektrana, električnih vozila i drugih zelenih tehnologija. Zanimljivo je da obnovljivi energetski sistemi troše čak 12 puta više bakra u poređenju sa tradicionalnim rešenjima. Međutim, rastuća potražnja za ovim metalom suočava se sa izazovima ograničene ponude, a predviđa se da bi do 2033. godine potražnja mogla nadmašiti proizvodne kapacitete.
Reciklaža kablova i elektronskog otpada postaje ključno rešenje za ovaj problem. Prerada kablova omogućava povrat sirovina poput bakra i aluminijuma, smanjujući potrebu za rudarenjem koje ima značajan ekološki uticaj. Ovaj proces ne samo da doprinosi očuvanju prirodnih resursa već i značajno smanjuje emisiju CO2, što je ključno za borbu protiv klimatskih promena.
U Evropi se povećavaju ulaganja u infrastrukturu za reciklažu, ali postoje značajne razlike među zemljama. Na primer, Hrvatska je lider u regionu sa visokim procentom recikliranog otpada, dok Srbija godišnje reciklira oko 34,5 hiljada tona elektronskog otpada, ali ima prostora za napredak. Uz sve veći pritisak na energetsku efikasnost i održivost, reciklaža kablova postaje neophodna ne samo za industrijski napredak već i za očuvanje ekološke ravnoteže.
Reciklaža kablova ima i ekonomski aspekt – ona stvara nova radna mesta, smanjuje troškove proizvodnje i doprinosi razvoju lokalnih zajednica. Pored toga, reciklaža doprinosi i energetskoj nezavisnosti zemalja, smanjujući zavisnost od uvoza sirovina.
